Božur povezao junake

LEGENDA govori da je kosovski božur iznikao na Gazimestanu posle boja sa Turcima 28. juna 1389. godine, iz krvi srpskih junaka. I danas raste tamo kao, kako bi botaničari rekli, endemska vrsta - samo na tom mestu, a cveta u maju i junu! Malo je poznato, međutim, da ovaj purpurni, kao krv crveni cvet sa znatno manje latica od onih nama poznatih, baštenskih, i ogromnim žutim prašnicima, cveta na još jednom mestu koje je za srpsku istoriju takođe veoma značajno. U Rumuniji, u Vlaškoj niziji, na nekoliko desetina kilometara od Dunava, na polju Rovine.
Ne bi bilo ništa čudno da se ova endemska, retka biljka nađe i na tom mestu, da baš u bici koju su tu 17. maja 1395. vodili čuveni vlaški vojvoda Mirča Stariji i turska vojska koju je predvodio sultan Bajazit Prvi, nije poginuo junak srpskih epskih pesama, legendarni Kraljević Marko! Doduše na turskoj strani, kao njihov vazal, pošto se priklonio Turcima posle Kosovskog boja.
Istoričari su zapisali da je u ovoj, možda najvećoj, bici Rumuna protiv najezde Turaka, isto kao turski vazal, učestvovao i srpski despot Stefan Lazarević koji je "ispoljio neviđenu hrabrost". Istoričari se još nisu složili o tačnom mestu bitke, a arheolozi nisu pronašli dokaze o sukobu. Rumunska istoriografija približno određuje mesto bitke, smeštajući je u veliko polje koje nosi naziv Rovine.
Srpski i rumunski istoričari se ne slažu o ishodu bitke na Rovinama. Rumunski izvori tvrde da je Mirča Stariji pobedio, pre svega zahvaljujući preciznim strelcima koji su kišom strela naterali Turke da se u potpunom neredu povuku do Dunava i pobegnu u Srbiju. Srpske hronike, pak, tvrde da je vlaški vojvoda Mirča izgubio bitku, ali da je naneo toliko velike gubitke turskoj vojsci da se sultan Bajazit povukao iz Vlaške jer nije imao dovoljno ljudi da osvoji gradove i vlast. Dalja istorija je manje-više usaglašena: Vlaška je posle izvesnog vremena priznala vlast Otomanske imperije i svake godine - sve do sredine 19. veka - plaćala ogroman danak Carigradu, ali nikada na svojoj teritoriji nije imala turske trupe i njihove državne organe.

REDAK CVET
PURPURNOCRVENI božur sa Gazimestana i Rovina je zeljasta, višegodišnja biljka uspravnog stabla, koja može da poraste do visine od 80 santimetara. Osim na ova dva mesta, zabeležena su još dva-tri staništa ove endemske vrste, sa samo nekoliko primeraka u planinama Kipra i na jednom mestu u Turskoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije