Železnička stanica Novi Sad – Wikipedija/Википедија

Železnička stanica Novi Sad
Glavni ulaz u stanicu
Zemlja	Srbija
Mesto	Novi Sad
Adresa	Bulevar Jaše Tomića 4
Koordinate	45°15′55″N, 19°49′46″E
Železničke linije	Beograd-Subotica Novi Sad-Bogojevo Novi Sad-Orlovat stajalište
Druge linije	autobus 3A, 4, 7, 10, 11A, 11B, 14, 15, 16, 17, 21, 22, 23, 24, 30, 31, 32, 33, 41, 42, 43, 52, 53, 54, 55, 56, 60, 61, 62, 64, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 84
Struktura	nadzemna
Perona	2
Koloseka	3 putnička(numerisana 1, 2 i 4) 4 terminalna
Vlasnik	Železnice Srbije
Železnička stanica Novi Sad Železnička stanica Novi Sad na karti Novog Sada Koordinate: 45° 15′ 46" SGŠ, 19° 49′ 33" IGD

Železnička stanica Novi Sad je glavna železnička stanica u Novom Sadu.

Stanica se nalazi u saobraćajnom središtu grada, u neposrednoj blizini glavne autobuske stanice i okretnica mnogih linija gradskog prevoza.

Prva zgrada novosadske železničke stanice nalazila se na mestu današnje Limanske pijace i Bulevara cara Lazara i izgrađena je 1882. godine u eklektičnom arhitektonskom stilu uobičajenom za male železničke stanice širom Austrougarske. Zgrada se sastojala od centralnog hola sa blagajnama i čekaonicama za putnike, od kancelarije i od restorana. Pored glavne zgrade nalazile su se ostava, zgrada carine i zgrada za poštu. Prvi voz je stigao iz Subotice 5. marta 1883. Tog dana oko 18:30 sati stigla su tri voza, od kojih je prvi prevozio železničke službenike do pojedinih stanica, drugi se sastojao od tri lokomotive i služio je za probe mostova, dok je treći bio vožen od direktora Mađarske državne železnice Lajosa Tolnaya (1837-1918) i od načelnika građevinske inspekcije, ministra savetnika L. Nadia. Prva železnička pruga za Zemun, dužine od 74,4 kilometara, puštena je u promet 10. decembra 1883. godine. Veza s Beogradom preko Savskog mosta uspostavljena je godinu dana kasnije, povezujući ga sa železničkom prugom Beograd–Niš u dužini od 234,4 kilometara. Železnička stanica bi povezivala i Novi Sad sa Budimpeštom, Bečom, Nišom i Istanbulom. Čuveni Orient Express, koji je vozio od Pariza do Istanbula, u početku je išao preko Banata preko Kikinde, da bi kasnije imao rutu preko Budimpešte i Novog Sada, vozeći preko Mosta cara Franje Josipa (kasnije Varadinskog i Žeželjevog mosta). Železničku stanicu i njene usluge koristile su mnoge poznate ličnosti tog vremena, kao što su članovi porodice Dunđerski, Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Miletić, Isidora Sekulić i Agatha Christie. Na Tucindan od 4. januara 1890. novinar Jaša Tomić (1856-1922) je ubio Mišu Dimitrijevića (1841-1890) usred prepune železničke stanice. Ovaj događaj bi bio poznat kao Tucindanska tragedija.^[1]

Od 1901. godine koristio je se omnibus za prevoz putnika od železničke stanice do centra grada. Električni tramvaj je uveden 30. septembra 1911. godine a tramvajska linija je trajala do 1958. godine kada je uvođenjem autobuskog saobraćaja obustavljen sav tramvajski saobraćaj u gradu. Druga železnička stanica je izgrađena 1921. godine po navodnim nacrtima iz biroa Gustav Ajfela i nalazila se na periferiji grada, gdje će kasnije nastati naselje Bistrica. Zbog povećanih zahteva, stara železnička stanica je obnovljena i proširena 1931. godine u modernističkom arhitektonskom dizajnu popularnom u to vreme, sa kamenim reljefima sportista u trci koji nose železnički točak sa krilima.

Tokom Drugog svetskog rata, stanica je bila mesto masakra nevinih civila koji su pokušavali da pobegnu iz grada u aprilu 1941. nakon mađarske okupacije jugoslovenskih teritorija,^[a] događaj koji je prethodio Novosadsku raciju iz januara 1942. Stanicu su bombardovali saveznički bombarderi u septembru 1944. No, stanica je brzo obnovljena i puštena u rad nakon oslobođenja grada 23. oktobra 1944. godine, a tramvajski saobraćaj je ponovo pokrenut 25. maja 1945. godine.

1960. godine gradsko veće Novog Sada je raspisalo – zbog proširenja grada i promene železničkih veza, te zbog zastarele železničke stanice otvorene 1883. godine – javni konkurs za projektovanje nove železničke i autobuske stanice za putnike. Preduslov za izgradnju nove stanice bila je izgradnja Žeželjevog mosta od 1957. do 1961. godine od strane firme Mostogradnja po projektu Branka Žeželja. Pošto nijedan od četiri podneta predloga nije ispunjavao uslove, zadatak je dodeljen novosadskom arhitektonskom birou "Arhitekt", gde je za glavnog projektanta postavljen Imre Farkaš, uz pomoć Milana Matovića. Nova stanica projektovana je u elegantnom i kreativnom stilu, integrišući zahteve javnog konkursa sa stručnim predlozima za modernizaciju železnice. Gradnju je 1. marta 1963. godine započelo novosadsko građevinsko preduzeće "Neimar", zajedno sa firmama "Novomont", "Metal" i "Polet", dok je firma "Albini" bila zadužena za zastakljivanje objekta. Stanica je izgrađena brzo za samo petnaest meseci, jednostavnim tehnikama gradnje, tako da su troškovi bili znatno niži od preliminarnih procena i radovi su završeni pre roka. Stanicu je 31. maja 1964. godine svečano otvorio Stevan Doronjski "Franja", potpredsednik Izvršnog veća SR Srbije. Prvi voz je krenuo za Beograd u 10:32 ujutru, dok je drugi voz krenuo u 11 za sever zemlje prema Subotici. Iako je glavna zgrada otvorena za javnost, neke oblasti (kao što je istočno krilo koje se koristi za skladištenje robe) završene su tek 1970-ih.

Dana 15. aprila 1988. godine, povodom obeležavanja 105. godišnjice železničkog saobraćaja u Novom Sadu, parna lokomotiva JŽ 51-007 (ili MAV 375.956) postavljena je na ulaz u stanicu i kao deo tehničke zbirke Železničkog muzeja Železnice Srbije. Od tada je popularno mesto okupljanja ljudi koji sa stanice Novi Sad dolaze ili odlaze vozom, autobusom ili automobilom. Godine 1989. pored izložene stare lokomotive postavljena je bronzana statua Radovana Moljskog, koja prikazuje železničara u standardnoj uniformi korišćenoj u periodu od 1945. do 1985. godine.

Zgrada železnice je ostavljena u zapuštenom stanju tokom političkih i ekonomskih nestabilnosti 1990-ih i 2000-ih. Restoran i čekaonice su prestale da se koriste, dok je čistoća bila na niskom nivou. Sat na zgradi stanice je pokvaren godinama. Železnički saobraćaj je bio poremećen tokom NATO bombardovanja Novog Sada 1999. Stari Žeželjev most je bombardovan dva puta, 22. i 26. aprila, a poslednji događaj je doveo do uništenja mosta. Zbog toga je železnički saobraćaj na Dunavu bio u prekidu do 29. maja 2000. godine, kada je izgrađen privremeni most Boška Peroševića.

U 2021. godini, projekat renoviranja i proširenja stanice predstavljen je kao deo nastojanja Vlade Srbije za revitalizaciju i modernizaciju železnice širom zemlje i za uvođenje brzog železničkog saobraćaja u zemlji. Plan je obuhvatio rekonstrukciju perona 1, 2, 3, 10 i 11, izgradnju nove platforme i kompletnu obnovu glavne zgrade sa dodatnim liftovima za invalidna lica. Rekonstrukcija železničke stanice počela je u septembru 2021. godine. Preduslov za renoviranje stanice bila je demontaža Mosta Boška Peroševića i izgradnja železničko-cestnog mosta preko Dunava, koji je projektovao Aleksandar Bojović, a izgradio međunarodni konzorcijum "JV Azvi – Taddei – Horta Coslada" u periodu od 2012. do 2018. godine. Rekonstrukciju železničke stanice izvele su kompanije "China Railway International" i "China Communications Construction Company", u okviru železničkog projekta za liniju Budimpešta-Beograd, kao prva faza planirane međunarodne železničke veze Budimpešta-Beograd-Skoplje-Atina. Dana 7. marta 2022. godine, "JKP Stan" je renovirao lokomotivu JŽ 51-007, te je oko nje ugradio dodatnu rasvetu. Pruga od 75 kilometara između Beograda i Novog Sada, koja omogućava brzinu vozova do 200 km/h, svečano je otvorena 19. marta 2022. godine, zajedno sa rekonstruisanom zgradom železničke stanice. Izgradnja deonice od 107,4 kilometara između Novog Sada i Subotice počela je 7. aprila 2022. i očekuje se da će biti završena do kraja 2024. Druga rekonstrukcija zgrade železničke stanice završena je 5. jula 2024. godine.

Dana 1. novembra 2024. na Novosadskoj stanici dogodila se nesreća, nadstrešnica stanice je pala na 17 ljudi, prvo je preminulo 14 ljudi dok je 3 bilo u urgentnom centru Novog Sada. Jedna povređena žena umrla je 16 dana kasnije, čime je broj poginulih porastao na petnaest. Nakon urušavanja nadstrešnice, stanica je privremeno zatvorena, čime je železnički saobraćaj iz Subotice i Sombora preusmeren na stanicu Futog, dok je saobraćaj iz Beograda prebačen na stanicu Petrovaradin. Počevši od prve nedelje novembra, u raznim mestima Srbije digli su se snažni studentski protesti koji su trajali do decembra i januara, te su doveli do blokada škola, gimnazija i fakulteta.

Sa železničke stanice Novi Sad prema redu vožnje za 2015/2016. godinu postoji 38 polazaka u pravcu Beograda, Subotice, Sombora i Šida.

• Beograd – Novi Sad – Budimpešta (dva para vozova)
• Beograd – Novi Sad – Budimpešta – Beč (jedan par vozova)
• Bar – Beograd Centar – Novi Sad – Subotica (jedan par vozova u letnjoj sezoni)

• Beograd – Novi Sad – Subotica (jedan par vozova)

• Beograd – Novi Sad (osam pari vozova)
• Beograd Centar – Novi Sad (dva para vozova)
• Novi Sad – Subotica (tri para vozova)

• Beograd – Stara Pazova – Inđija – Novi Sad (četiri para vozova)
• Novi Sad – Inđija – Šid (jedan par vozova)
• Novi Sad – Inđija – Sremska Mitrovica (jedan par vozova)
• Novi Sad – Vrbas – Subotica (tri para vozova)
• Novi Sad – Vrbas (dva para vozova)
• Novi Sad – Bogojevo – Sombor (dva para vozova)
• Novi Sad – Bogojevo – Sombor – Subotica (dva para voziva)

• Urušavanje nadstrešnice železničke stanice Novi Sad
• Grbavica (Novi Sad)
• Pruga Beograd-Subotica