1758. – Wikipedija/Википедија

(Preusmjereno sa stranice 1758)

Ovo je članak o godini 1758.

Godina 1758 (MDCCLVIII) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po julijanskom kalendaru.

• 20. 1. - François Mackandal, pobunjeni rob na francuskom Santo Domingu je spaljen na lomači.
• 22. 1. - Sedmogodišnji rat: ruske snage na čelu sa Fermorom zauzele Königsberg u istočnoj Pruskoj.
• 17. 2. - Dimitrije Obradović je zakaluđeren u Hopovu pod imenom Dositej, u aprilu je rukopoložen za đakona u Karlovcima (odlazi iz manastira u novembru 1760).
• 22. 2. - Sedmogodišnji rat, Francuski i indijanski rat: Britanska flota pod Edwardom Boscawenom kreće iz Engleske prema Severnoj Americi.
• 27. 2. - Ruski kancelar Aleksej Bestužev-Rjumin je lišen odličja i uhapšen. Nasleđuje ga Mihail Ilarionovič Voroncov (do 1765).
• 28. 2. - Sedmogodišnji rat: Pomorska bitka kod Kartahene u Španiji: Britanci su sprečili tri francuska broda da se priključe francuskoj floti koja je blokirana u luci - ova će se na kraju vratiti u Tulon, pošto nije mogli napustiti Mediteran i pomoći Louisbourgu u Novoj Škotskoj.
• 16. 3. - Indijanci Komanči napali i uništili misiju Santa Cruz de San Sabá, postavljenu među njihovim neprijateljima Apačima u španskom Teksasu, blizu današnjeg Menarda.
• mart? - Crnogorska delegacija sa vladikom Vasilijem u Petrogradu: iznosi krupne i nerealne zahteve, u delegaciji je nesloga, Rusi daju neke manje novčane sume.^[1][2][3]
• 21. 3. - Maratsko osvajanje severozapadne Indije: udružene snage Marati i Sika zauzimaju Sirhind od duranijskih Afganaca, zatim kreću ka Lahoreu.

• 1. 4. - Papa je, na nagovor ministra Pombala, imenovao kardinala Saldanhu da istraži optužbe protiv jezuita - ovaj već u maju izjavljuje da su jezuiti krivi (Saldanha je u julu imenovan za patrijarha Lisabona).
• 20. 4. - Maratsko-sičke snage zauzimaju Lahore od Afganaca, kasnije će zauzeti i Pešavar.
• 22. 4. - Magda Logomer iz Križevaca osuđena na smrt kao vještica.
• 25. 4. - Rezolucija Marije Terezije o ispunjavanju rezolucija iz prethodnih godina (od 1752) u vezi Srba.^[4]
• 26. 4. - Umro je Borommakot, kralj Ayutthaye (dan. Tajland). Prvo ga nasleđuje mlađi sin Uthumphon, međutim stariji Ekkathat, ranije poslat u manastir, u avgustu traži i dobija krunu (do 1767), poslednji je kralj Ayutthaye, pre nego što je sruše konbaunški Burmanci.
• proleće - Seobe u Rusiju: u Kijev je stigla najveća grupa od oko 1.000 ljudi; ove godine stiže i 150 Crnogoraca (vladika Vasilije je obećavao nekoliko hiljada).^[5]
• 1. 5. - Nakon kraće opsade, Britanci su zauzeli francuski Saint-Louis, Senegal, važan za trgovinu robovima i gumom (Francuzi se vraćaju 1779).
• 3. 5. - Umro je papa Benedikt XIV.
• 4. 5. - Sedmogodišnji rat, Treći šleski rat: Prusi stavili Olmütz (Olomouc u Moravskoj) pod opsadu.
• 12. 5. - Pombalov dekret određuje aproprijacije kako bi Lisabon bio obnovljen prema rešektastom planu.
• 5 - 12. 6. - Sedmogodišnji rat: Napad na St Malo: Britanci se iskrcali u Bretanji, nisu napali grad ali su zapalili 30 piratskih i stotinak drugih plovila. Francuzima je u stvari bilo drago što ekspedicija nije otišla u Flandriju, gde bi se koordinirala sa Ferdinandom od Braunšvajga.
• 9. 6. - Middletonska željeznica: aktom parlamenta je ratifikovana gradnja pruge kod Leedsa za prijenos ugljena - oko 1,5 km, konjska vuča, drvene šine do 1799, parna vuča od 1812.
• 9 - 10. 6. - Pomorska bitka kod rta Palos: Španjolci nanijeli gubitke alžirskim korsarima.
• 23. 6. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Krefelda u kojoj prusko-hanoveranska vojska na čelu s Ferdinandom od Braunschweig-Wolfenbüttela nanosi poraz francuskoj vojsci koja je odbačena na lijevu obalu Rajne.
• 30. 6. - Sedmogodišnji rat, Treći šleski rat: Bitka kod Domstadtla (Domašova u Češkoj): Austrijanci pod Laudonom i Siskovitsem uništili konvoj s namirnicama za opsadu Olomouca - Fridrih prekida opsadu 2. jula i povlači se iz Moravske.

• 5. 7. - Predstavka katoličkih biskupa protiv pravoslavnih u mletačkoj Dalmaciji; bivši generalni providur Frančesko Grimani, upitan od Senata, uzima ih u zaštitu od "preterane apostolske revnosti".^[6]

• 6. 7. - Carlo della Torre di Rezzonico, biskup Padove, izabran je za papu pod imenom Klement XIII. (do 1769).
• 6 - 8. 7. - Sedmogodišnji rat, Francuski i indijanski rat: Bitka kod Carillona ili Ticonderoge francuska je pobeda, Britanci su izgubili 1.000 ljudi u frontalnom napadu bez artiljerije.
• 8. 7. - Sedmogodišnji rat: Hanoverske trupe uzimaju od Francuza Düsseldorf nakon opsade, ali gube ga već početkom avgusta.
• 26. 7. - Sedmogodišnji rat, Francuski i indijanski rat: Opsada Louisbourga u Kanadi završava predajom francuskog garnizona Britancima čime je Francuska izgubila svoju glavnu pomorsku bazu, a preostale kolonije u Novoj Francuskoj ostale praktički odsječene od matice.
• 1. 8. - U Parizu blagoslovljena zemlja na kojoj će stajati crkva sv. Genoveve, prema zavetu kralja Luja XV iz 1744 - počelo je kopanje temelja, crkva je završena tek 1790, uglavnom će služiti kao Panthéon.
• 7 - 16. 8. - Sedmogodišnji rat: Napad na Cherbourg - Britanci su zauzeli grad u Normandiji na nekoliko dana i uništavali luku u fortifikacije.
• 15 - 24. 8. - Sedmogodišnji rat: Rusi su opsedali Küstrin na Odri, srušeno je preko 300 kuća.
• 19. 8. - Breve pape Klementa XIII. Carissima in Christo filia daje titulu Apostolsko veličanstvo vladarima Ugarske - Marija Terezija propisuje titulu "Apostolski kralj Ugarske", može imenovati crkvene dostojanstvenike.
• 25. 8. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Zorndorfa (dan. Sarbinowo na zapadu Poljske) u kojoj pruski kralj Friedrich II prolazi nerješeno sa ruskim snagama u dolini Odre. U ruskoj vojsci su bile i srpske jedinice.^[7]
• 27. 8. - Sedmogodišnji rat, Francuski i indijanski rat: Britanci zauzimaju Fort Frontenac (dan. Kingston u Ontariju).
• 27. 8. - Umrla je španska kraljica Barbara Portugalska; Fernando VI zapada u tešku melanholiju sve do svoje smrti godinu dana kasnije - "godina bez kralja".
• 3. 9. - U Lisabonu na kočiju sa portugalskim kraljem Joseom I otvorena vatra iz pušaka i pištolja u kojoj je Joao lakše ranjen; njegov premijer markiz od Pombala započinje tajnu istragu usmjerenu protiv plemića i jezuitskog reda, a koja će dovesti do procesa Távorama.
• 11. 9. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Saint-Casta - Britanci su se ponovo iskrcali u Bretanji, ali sada su potučeni, tako da odustaju od sličnih poduhvata.
• 14. 9. - Sedmogodišnji rat, Francuski i indijanski rat: Bitka kod Fort Duquesnea u kojoj francuske snage nanose poraz Britancima i privremeno spriječavaju njihov prodor u područje Ohioa.
• 15. 9. - Umro je Adina Beg, poslednji mogulski guverner Pendžaba, praktično nezavisan vladar - dolazi do haosa u zemlji.
• ca. septembar - Jovan Rajić boravi u Hilandaru, u kome su srpski monasi manjina u ovo vreme. Sakuplja građu za istoriju (objavljenu 1794-95).

• 10. 10. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Lutterberga u dan. Donjoj Saksoniji je francuski uspeh.
• 14. 10. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Hochkircha u kojoj Austrijanci pod Daunom nanose težak poraz pruskom kralju Friedrichu II, koji je tada izgubio četvrtinu svoje cjelokupne vojske.
• 18. 10. - Upaljena je visoka peć železare Sv. Antonija (St.-Antony-Hütte) u Osterfeldu, prva železara u Ruru, začetak koncerna MAN.
• 23. 11. - U pismu hrvatskom banu, Marija Terezija oslobađa Magdu Logomer - kraj velikih progona veštica u Hrvatskoj. Magdu je pregledao caričin lekar Gerard van Swieten.
• 25. 11. - Sedmogodišnji rat, Francuski i indijanski rat: Francuske snage napuštaju Fort Duquesne koji će potom preuzeti Britanci i preimenovati u Fort Pitt (današnji Pittsburgh).
• 3. 12. - Raniji ambasador u Beču, Étienne-François de Choiseul postaje prvi ministar Francuske (do 1770), nakon što je položaj bio upražnjen 15 godina. Choiseul je takođe zadužen za inostrane poslove (1758-61. i 1766-70)
• 13. 12. - Brod Duke William sa deportovanim Akadijcima potonuo na Atlantiku, stradalo 360 ljudi.
• 25. 12. - Halleyjeva kometa: Johann Georg Palitzsch je vidio kometu čiji je povratak Edmond Halley predvidio 1705. (u perihelu je sljedećeg marta).
• 30. 12. - Prstenasto pomračenje Sunca, u sh. krajevima prekriveno 96-98% diska^[8].
• 30. 12. - Treći Versajski ugovor: Francuska obnavlja savez sa Austrijom, ali ne pominju se Šleska za Austriju ili Austrijska Nizozemska za Francusku.

• Previranje na čelu Pećke patrijaršije - zadužena je kod fanariota, sve više zavisi od Grka iz Carigradske patrijaršije. Nakon Gavrila III, brzo se smenjuju Vikentije, Pajsije II i Gavrilo IV (do 1759, ili Kirilo II već 1758^[9]).
• Mehmed-paša Kukavica podigao 80 zdanja u bosanskom pašaluku 1852-58: četiri džamije, jednu medresu, četiri mekteba, pet ćuprija, tri karavan-saraja, jedan hamam i jedan bezistan s više dućana i obezbedio prihode za njihovo održavanje (po cenu velikog uzimanja od stanovništva).^[10]
• ^[11]
• Anica Bošković: Razgovor pastirski varhu porođenja Gospodinova jedne djevojčice Dubrovkinje.
• Mihalj Šilobod: Aritmetika Horvatszka.
• Rukopisna zbirka "Popijevke slovinske skupjene g. g. 1758 u Dubrovniku".
• Nove crkve: Seget Donji (Gospe od Ružarija); u Sremskoj Kamenici (Rođenja Presvete Bogorodice). Završena gradnja i uređenje Franjevačkog samostana u Baču. Saborna crkva u Sremskim Karlovcima gradi se 1758-62, "pobeda barokne arhitekture kod Srba".
• U Bosni su ostala još samo tri franjevačka samostana (bilo ih je 17 u 1623.).^[12]
• c. - Pesma "Dva Baletića" u Njegoševom "Ogledalu srpskom II".^[13]
• Nauka i tehnika:

• Dubrovački filozof i naučnik Ruđer Bošković objavljuje znamenito djelo Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in nalura existentium.
  • 1758-59 - Deseto izdanje Linejeve Systema Naturae, početak zoološke nomenklature.
  • François Quesnay: Tableau économique, ekonomski model, osnova za fiziokratsku školu.
  • c. François Poulletier de la Salle izolirao kolesterol.
  • John Dollond: Account of some experiments concerning the different refrangibility of light - otkrio je način proizvodnje ahromatskih sočiva, za šta je dobio Copleyevu medalju.
  • Axel Fredrik Cronstedt izdaje pionirsko delo mineralogije: Försök til mineralogie, eller mineral-rikets upställning , "Pokušaj mineralogije, ili uređenje mineralnog kraljevstva".

• 3. 2. - Valentin Vodnik, slovenski prosvetitelj († 1819)
• 9. 3. - Franz Joseph Gall, pionirski neuroanatom († 1828)
• 28. 4. - James Monroe, peti predsjednik SAD († 1831)
• 6. 5. - Maximilien Robespierre, revolucionar († 1794)
• 6. 5. - André Masséna, maršal Francuske († 1817)
• 17. 5. - Honoré IV, knez Monaka († 1819)
• 27. 7. - Ivan Antun Kaznačić, dubrovački kapetan († 1850)
• 5. 8. - Go-Momozono, japanski car († 1779)
• 20. 9. - Jean-Jacques Dessalines, vođa haićanske revolucije († 1806)
• 29. 9. - Horatio Nelson, britanski admiral († 1805)
• 11. 10. - Heinrich Wilhelm Olbers, astronom († 1840)
• 16. 10. - Noah Webster, leksikograf († 1843)
• Emanuilo Janković, pisac, knjižar († 1791)
• Dalaj Lama VIII († 1804)
• Osman Pazvanoglu, gospodar Vidina († 1807)
• Anta Bogićević, vojvoda Prvog ustanka († 1813)

• 13. 3. - Andrija Jambrešić, leksikograf (* 1706)
• 17. 3. - Stanislav Radonjić, crnogorski guvernadur (* 1690)
• 26. 4. - Borommakot, kralj Ajutaje (Sijama) (* ca. 1681)
• 3. 5. - Benedikt XIV, papa (* 1675)
• 12. 6. - August Wilhelm, mlađi brat Fridriha Velikog (* 1722)
• 14. 8. - Ali-paša Hekimoglu, osmanski državnik (* 1689)
• 27. 8. - Barbara Portugalska, španjolska kraljica (* 1711)
• 5. 9. - Dmitrij Vinogradov, pionir ruskog porcelana (* ca. 1720)
• 14. 10. - James Francis Edward Keith, škotski vojnik više vojski, pruski feldmaršal (* 1696)
• 14. 10. - Wilhelmine, sestra Fridriha Velikog (* 1709)
• 5. 11. - Hans Egede, misionar na Grenlandu (* 1686)
• 27. 11. - Senesino, kastrat (* 1686)
• Vikentije Stefanović, pećki patrijarh
• Pajsije II Grk, pećki patrijarh

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)