izotop	zast.	v.p.r.	n.r.	e.r. MeV	p.r.
²⁰⁶Po	(veš.)	8,3 dana	z.e.		²⁰⁶Bi
²⁰⁸Po	(veš.)	2,898 godina	z.e.	1,401	²⁰⁸Bi
α	5,215	²⁰⁴Pb
²⁰⁹Po	(veš.)	103 godina	z.e.	1,893	²⁰⁹Bi
α	4,979	²⁰⁵Pb
²¹⁰Po	(veš.)	138,376 dana	α	5,407	²⁰⁶Pb

Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Polonijum (Po,latinski - polonium) - je metaloid VIA grupe. Ime je dobio po latinskom nazivu za Poljsku.

Polonijum se u zemljinoj kori nalazi u tragovima i to samo u rudama urana. Polonijum ima 33 izotopa čije se atomske mase nalaze između 194-218. Ne poseduje postojane izotope. Najpostojaniji je izotop 209 (vreme polu raspada je 105 godina), ali on se ne javlja u prirodi, nego je dobijen usled veštačke sinteze jedara bizmuta bombardovanih neutronima. Najpostojaniji izotop koji se javlja u prirodi je izotop 210, koji ima vreme polu raspada 138 dana.

Otkriven je 1898 od strane Marie Skłodowske-Curie istovremeno sa radijumom

Polonijum se u prirodi javlja kao oksid. Ipak njegova količina u rudama je veoma mala tako da se u industriji isplati dobijanje bombardovanjem bizmuta neutronima. Njegova godišnja proukcija u svetu iznosi svega 20- 30 grama. Količina polonijuma u zemljinoj kori je toliko mala da se neiznose nikakvi podaci na tu temu.

Poznato je nekoliko jedinjenja polonijuma: oksid PoO₂, Znanych jest kilkanaście związków chemicznych polonu: tlenek PoO₂, hidroksid Po(OH)₂, halogenidi npr, PoCl₂, PoBr₄, sulfidi PoS i metaloorganska jedinjenja. Ta jedinjenja nemaju praktičnu upotrebu zbog ogromnih troškova produkcije samog polonijuma.

Čist polonijum je radioaktivan, srebrnosiv metal. Njegove fiѕičke i hemijske osobine su slične selenu