Povelja Stjepana Ostojića Dubrovniku 1419. – Wikipedija/Википедија

Povelja Stjepana Ostojića Dubrovniku 1419. je dokument kojom je bosanski kralj Stjepan Ostojić Dubrovačkoj Republici potvrdio i zagarantovao trgovačke privilegije i sporazume sklopljene sa predhodnim bosanskim vladarima. Povelja je dio dubrovačke prakse da se nakon svake promjene na prijestolu zemalja u dubrovačkom zaleđu ishoduje nova povelja.^[1] Pisana je 5. marta 1419. u Zvečaju, srednjovjekovnom utvrđenom gradu kod današnje Banja Luke.

Dokument je sačuvan u originalu i čuva se u Državnom arhivu u Dubrovniku u fondu Diplomata et acta (HR–DADU 7.3.3). U toku je novo signiranje tog fonda. Do sada se koristio tzv Bečki broj 1050 (numeracija iz bečkog arhiva) i ćirilična signatura - Povelje i akta XV. stoljeća br. 223. Povelja je sačuvana i u prepisu koji je napravio kancelar Nikša Zvijezdić između 1430. i 1455. godine, u arhivskoj knjizi Liber privilegiorum, poznatiji pod kolokvijalnim nazivom Codex Ragusinus (na str. 46–46ʼ).^[2]

Detaljan opis povelje dao je Gregor Čremošnik u svom poznatom radu na vanjskim obilježjima bosanskih i Humskih povelja i pisma. ^[2]

Povelja je napisana na pergamentu italijanskog načina izrade, bijele boje na prednjoj glatkoj strani, dok je poleđina nešto grublja i tamnija. Širina pergamenta je 555 mm, a visina (dužina) 245 mm. Tekst je pisan duž šire strane u obliku ravnog pravougaonika. Kada je povelja bila gotova, presavijena je širine 100 mm. od vrha, zatim 220 mm dužine s lijeve strane i 160 mm. s desnoj strani. Zatim je napravljen još jedan preklop duž dužine lijevoj strani, tako da je dokument pravilno upakovan. Povelja je dobro očuvana i bez oštećena.

+ У почетак Оца, у испуњење Сина и Светога духа. И на почетку [Бог] дивним утврђењем небеса утврди и васељену својом [вољом] основа и из милосрђа и милости човекољубно сиђе са небеса на земљу и преступом посрнулу људску природу, собом [је] обоживши, узнесе на небеса. Тиме је све из непостојања било претворено у постојање, изгубљене овце дома Израиљевог биле су враћене истинском пастиру и Богу сведржитељу, а тиме се и царски скиптри по целој васељени утврђују и поносно славе Бога сведржитеља. Тако и ја Стјепан, по милости Божијој краљ Срба, Босне и Приморја, бих удостојен да краљујем у земљама свог родитеља пресветлога и светопочившег господина ми краља Стефана Остоје и наших ретходника прародитеља, да чиним правду, да поштујем правила, чинећи милости и записе, и да дајем веру градовима и владанијима, малима и великима, свакоме према његовом имању, и тако ми краљевство стоји у миру и слави. И тада дођоше у славни двор краљевства ми, у град Бобовац, племенити мужеви славног града Дубровника, властела и поклисари Никола Журговић и Марин, син Јакете Гундулића, с достојним и скупоценим даровима и почастима од споменутог града Дубровника, властеле и Општине. И ти споменути поклисари са сваком љубављу од нас затражише и учитиво астојаху за све уговоре и законе, за слобоштине реченога града Дубровника, које су имали у повељама са споменутим нашим родитељем и прародитељима, с господом рашком и српском и босанском, да бисмо им, по обичају речене господе, потврдили и чврсто установили слобоштине и законе и уговоре и повеље и записе наших претходника, господе српске, рашке, босанске. И краљевство ми је, саслушавши и разумевши њихове подобне, разумне, прикладне и праведне молбе, посаветовавши се ипоразговаравши са превисоком госпођом краљицом Кујавом, мајком краљевства ми, и са властелом и велможама краљевства ми, учинило милост споменутом граду Дубровнику и властели и свој Општини дубровачкој по овим нашим листовима и овељама; и за њихово пријатељство потврдисмо им све и сваку повељу и запис споменуте господе српске, рашке, босанске и повељу господина краља Твртка, коју је издао славном граду Дубровнику лета од Христовог рођења 1378, месеца априла, десетог дана и све повеље господина ми и родитеља – споменутог пресветлог господина краља Остоје и све друге повеље и записе и слобоштине и законе, уговоре, претходне и последње, које им је начинио господин краљ, речени господин краљ Твртко и родитељ краљевства ми, господин Стефан Остоја, и сва друга господа која су до мене владала, да је то довека споменутом Дубровнику и свој Општини чврсто и неоспориво од нас и наших наследника; штавише, да су у свако време осигурани и сигурни у све споменуте повеље и законе и уговоре, и у све слобоштине речене господе српске, рашке, босанске. И споменута властела и поклисари града Дубровника прихватише и обавезаше се да ће давати краљевству ми од споменутог града Дубровника и од Општине sрпски доходак од две хиљаде перпера динара дубровачких, сваке године на Дмитровдан, и такође сваке године на дан Св. Влаха петсто перпера по закону и уговору, као што су давали споменутом господину родитељу ми, господину краљу Стефану Остоји, и пре тога другој, некадашњој господи која су пре мене владала. А томе су сведоци наши добри Бошњани, од Босне: војвода Петар Павловић с братијом и војвода Ковач Дињичић с братијом и кнез Батић Мирковић с братијом, од Хумске земље: војвода Ивко Семковић с братијом и војвода Павле Јурјевић с братијом, а од Доњих Краја кнез Јурај Војсалић с братијом, а од двора: пристав краљевства ми дворски кнез Вукац Вукотић с братијом и кнез Вук Рогатић с братијом. А [ово је] писано у нашем граду Звечају, лета од Христовог рођења 1419, месеца марта, петог дана. И на то више писано, да би било чврсто и сигурно занавек, присегох и заклех се ја речени господин краљ Стјепан с бого дарованом госпођом мајком краљевства ми, краљицом Кујавом, и с властелом краљевства ми, поставивши руку на свето јеванђеље и на часни крст. А писа краљевства ми дијак Владић по заповести краљевства ми.^[2]

• Poklisari (dubrovački) - poslanici, diplomatski posrednici
• List (listovi) - jedan od mnogobrojnih naziva za srednjovjekovni dokument. U bosanskoj kancelariji nije se pravila razlika između naziva pojedinih dokumenata. Jedan te isti dokument mogao se nazivati list, isprava, zapis, pisanije, zapisanije, povelja, pismo, slovo i dr.
• Svjedoci - ličnosti koje su prisustvovale zapisivanju ili izvršenju pravnog čina
• Ručnici - garanti pravne radnje
• Praroditelji - sve generacij predhodnika, krvnih srodnika
• Časni krst – zakletva na jevanđelju (ili četvorojevanđelju). Radilo se o doticanju svešteničkog, liturgijskog krsta u crkvi, kapeli ili svečanom prostoru gdje se zakletva podnosila, a ne o upotrebi relikvije sa česticama časnog krsta na kome je Hrist razapet.
• Srpski dohodak - Svetodmitarski dohodak
• Perpera - zamišljena obračunska jedinica koja je obuhvatala 12 jedinica lokalnog srebrnog novca. Srebreni novac se kovao u Srbiji, Bosni i Dubrovniku
• Dukat - zlatni novac (ugarski, mletački, bosanski). Pronađen je samo jedan bosanski, a i on je nestao.
• Dijak - pisar ili prepisivač
• Zvečaj - stari grad kod današnje Banja Luke.
• Kujava - zvana i Kujača, bila je druga supruga kralja Ostoje, od 1399. do 1414. god. Potiče iz feudalne porodice Pavlovića. Bila je majka kralja Stjepana Ostojića, a možda i Radivoja Ostojića i kralja Stjepana Tomaša.

• Ljubomir Stojanović, Stare sroske povelje i pisma 1929. godine
• Gregor Čremošnik, Bosanske i humske povelje srednjeg vijeka II, GZM IV–V (Sarajevo 1950) 148–151
• Pavle Dragičević, Građa o prošlosti Bosne 1, Banja Luka, 2008.
• Rade Mihaljčić, Povelja kralja Stefana Ostoje - Stari srpski arhiv, Beograd 2008, 163-173