sr.wikipedia.org

Аугзбург — Википедија

Аугзбург

Augsburg

Градска већница Аугзбурга

Застава

Застава

Грб

Грб

Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаБаварска
Становништво
Становништво‍
 — 263.313[1]
 — густина1.793 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 22′ 08″ С; 10° 53′ 53″ И / 48.36880° С; 10.89798° И
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина494 m
Површина146,9 km2

Аугзбург на карти Немачке

Аугзбург

Аугзбург

Аугзбург на карти Немачке


Положај Аугзбурга у Баварској
Остали подаци
ГрадоначелникКурт Грибл (ЦСУ)
Поштански број86150, 86199, 86152, 86153, 86154, 86156, 86157, 86159, 86161, 86163, 86165, 86167, 86169, 86179
Позивни број0821
Регистарска ознакаA
Веб-сајт
www.augsburg.de

Аугзбург (нем. Augsburg) град је и општина у немачкој савезној држави Баварска.[2] Град је седиште управног подручја Швабија. После Трира, Аугзбург је други најстарији град Немачке. После Минхена и Нирнберга трећи је по величини у Баварској. Број становника је око 265.000. Овде се налази ФК Аугзбург.

Данашњи назив града потиче од имена римског насеља Augusta Vindelicorum, које је као војни логор основао римски цар Август око 14. године п. н. е.[2]

Град су уништили Хуни у 5. веку, Карло Велики у 8. веку, Велф од Баварске у 11. веку. Сваки пут град се поново уздизао из рушевина. Аугзбург је постао слободни царски град 9. марта 1276.[2] Године 1331. прикључио се Швапском савезу.[2] Захваљујући стратешком положају на трговинским путевима према Италији, постао је центар трговине и производње тканина. У граду је велику моћ стекла породица банкара Фугер.[2] Ова породица је подигла један део града, и наменила га за живот сиромашних грађана - Фугерај (Fuggerei), 1516. Ова градска четврт постоји и данас.[2]

У граду је склопљен Аугзбуршки мир, који су потписали Карло V и снаге протестантског Шмалкадског савеза 1555[2], а тим споразумом окончано је насиље између лутерана и католика у Немачкој и изједначена су права католика и лутерана. После Аугзбуршког мира 1555, била су заштићена права религијских мањина у царским градовима. Мешовито католичко-протестантско градско веће је владало овим градом са већинским протестантским становништвом. До Тридесетогодишњег рата (1618—1648), одржаван је религијски мир. Цар Фердинанд II је 1629. објавио Едикт о Реституцији, по којем су градску власт преузели искључиво католици. Ово стање је трајало до априла 1632, када је шведска армија краља Густава Адолфа заузела Аугзбург без отпора. Католичка армија је потом опседала град 1634–5, при чему су хиљаде људи умрли од глади и хладноће.

Ови трагични догађаји, уз откриће Америке, и развој прекоокеанске трговине, допринели су смањењу значаја Аугзбурга. Када је 1806. расформирано Свето римско царство, град је постао део краљевине Баварске.[2]

У 19. веку, Аугзбург је добио на значају развојем индустрије памучних и вунених тканина, машиноградње, индустрије ацетилена, папира, коже и јувелирства.

Аугзбург је једини немачки град са сопственим законским празником. То је Аугзбуршки дан мира (Friedenfest) који се обележава 8. августа.

Општина се налази на надморској висини од 494 метра. Површина општине износи 146,9 km². У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 263.313 становника. Просјечна густина становништва износи 1.793 становника/ km². Посједује регионалну шифру (AGS) 9761000, NUTS (DE271) и LOCODE (DE AGB) код.

  1. ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
  2. ^ а б в г д ђ е ж Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 81. ISBN 86-331-2075-5.
  3. ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.