Београдска бановина — Википедија
Београдска бановина
С Википедије, слободне енциклопедије
| Београдска бановина | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1427.—1521. | ||||||||
 Београдска бановина 1490. године | ||||||||
| Регија | Балкан | |||||||
| Земља | Краљевина Угарска | |||||||
| Догађаји | ||||||||
| Статус | Бивша покрајина | |||||||
| Владавина | ||||||||
| • Облик | бановина | |||||||
| Историја | ||||||||
• Успостављено | 1427. | |||||||
• Укинуто | 1521. | |||||||
|
Београдска бановина је била бановина средњовековне Краљевине Угарске, која је обухватала Београд и околне крајеве. Била је део угарског одбрамбеног система на јужним границама краљевине, а граничила се са у Српском деспотовином.[1]
Све до 1427. године, Београд је био престоница Српске деспотовине. Након смрти деспота Стефана Лазаревића (1427), његов наследник Ђурађ Бранковић је био приморан да Београд преда Угарској и своју престоницу премести у Смедерево. Угарска је тада на овом подручју формирала Београдску капетанију, војно-управну област која је постојала упоредо са суседном Мачванском бановином. Након 1496. године, обуставено је постављање посебних мачванских банова, а одбрана јужних граница је поверена београдским бановима, чиме је Београдска бановина добила посебан значај. Услед разних угарских пропуста у припремама за одбрану града, Османско царство је 1521. године успело да освоји Београд, након чега је ово подручје укључено у Смедеревски санџак.[2]
- ^ Калић 1967.
- ^ Ћирковић 1982, стр. 467-468.
- Калић, Јованка (1964). „Прилог историји Београдске бановине”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 533—540.
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Спремић, Момчило (1976). „Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина”. Историјски часопис. 23: 23—37.
- Ћирковић, Сима (1982). „Срби у одбрани угарских граница”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 465—478.
