sr.wikipedia.org

Купиново — Википедија

С Википедије, слободне енциклопедије

Купиново

Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2022.Пад 1.640
 — густина24/km2
Географске карактеристике
Координате44° 42′ 12″ С; 20° 02′ 32″ И / 44.703333° С; 20.042166° И
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина63 m
Површина84,1 km2

Купиново на карти Србије

Купиново

Купиново

Купиново на карти Србије

Остали подаци
Поштански број22419
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Купиново је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 1640 становника.

Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, седишта српског деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили. У Купинову се налази црква Светог Луке позната међу сељанима као Деспотска црква која је најстарија православна црква северно од Саве и Дунава. Из темеља рушена обновљена је 1730. године. У близини се такође налази и манастир Обед познатији као црква мајке Ангелине.

Најстарији део села је сачуван и заштићен као Етно-село и ту се налазе неке од најстаријих кућа у Војводини, које су законом заштићене као културна добра Србије. Има кућа са почетка 19. века које су прављене од плетари са тршчаним кровом. Куће имају тремове и доксате са дрвеним стубовима и аркадама.

Овде се налазе српска православна црква Светог Духа у Купинову, Амбар са котобањом, Жике Маричића 17 у Купинову, Амбар са котобањом, Савска 15 у Купинову, Финансијска касарна у Купинову.

Партизани су у Другом светском рату ослободили Купиново 6. септембра 1944.

У близини села налази се Обедска бара, атрактивно туристичко подручје за одмор и излете у природи, као и за лов. У близини је такође обала реке Саве која пружа лепа места за излете и бављење спортовима на води.

У насељу Купиново живи 1586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.182
1953. 2.162
1961. 2.220
1971. 2.057
1981. 2.002
1991. 2.009 1.950
2002. 2.047 2.083
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби 1.852 90,47%
Роми 146 7,13%
Југословени 7 0,34%
Хрвати 4 0,19%
Словаци 3 0,14%
Руси 3 0,14%
Македонци 3 0,14%
Црногорци 1 0,04%
Словенци 1 0,04%
Румуни 1 0,04%
Немци 1 0,04%
непознато 23 1,12%

Становништво према полу и старости[3]

м

ж
? 3 6
80+ 16 16
75—79 18 40
70—74 53 73
65—69 74 79
60—64 66 67
55—59 37 48
50—54 59 57
45—49 74 64
40—44 89 71
35—39 86 80
30—34 64 71
25—29 59 41
20—24 72 46
15—19 88 76
10—14 69 61
5—9 51 53
0—4 66 54
Просек : 38,1 41,2

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 512 541 616 625 632 632 668

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 143 149 104 139 81 36 12 3 1 0 3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 858 237 534 52 31 4
Женски 835 124 529 158 19 5
УКУПНО 1.693 361 1.063 210 50 9

Становништво по делатностима које обавља

Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 420 194 0 0 69
Женски 197 77 0 0 24
УКУПНО 617 271 0 0 93
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 16 23 20 2 18
Женски 0 0 30 2 2
УКУПНО 16 23 50 4 20
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 3 7 18 8 5
Женски 1 7 8 19 23
УКУПНО 4 14 26 27 28
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 14 0 0 23
Женски 1 0 0 3
УКУПНО 15 0 0 26
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.