sr.wikipedia.org

Лођ — Википедија

  • ️Tue Oct 08 2024
Лођ

пољ. Łódź

Пиотрковска улица

Железничка станица Лођ Фабрична

Палата Познански, Музеј Лођа

Црква Силаска Светог Духа

Księży Młyn

Бела Фабрика

Центар Мануфактура

Застава

Застава

Грб

Грб

Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство лођско
Становништво
Становништво
 — 2016.698.688
 — густина2.382,57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 46′ 37″ С; 19° 27′ 17″ И / 51.776844° С; 19.454722° И
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина162–278 m
Површина293,25 km2

Лођ на карти Пољске

Лођ

Лођ

Лођ на карти Пољске

Поштански број90-001 - 94-413
Позивни број(+48) 42
Регистарска ознакаEL
Веб-сајт
http://www.lodz.pl/

Лођ (пољ. Łódź, изговор: /'wuʨ/, слушај ) је град у централној Пољској[1] , по величини трећи град Пољске и главни град истоименог војводства. Налази се у централном делу земље, око 120 km југозападно од Варшаве. Представља пољски центар текстилне, електронске као и индустрије играчака. Број становника Лођа стално опада због дугогодишње привредне кризе у региону, иако посједује универзитет и филмску академију и представља јако културно средиште Пољске. Године 2016. имао је 698.688 становника.[2]

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).

Лођ је основан у 15. веку. Владислав II Јагело доделио му је статус града 1423. Након Друге деобе Пољске 1793. ушао је у састав Прусије. Током 1806. ушао је у састав Наполеоновога Варшавскога војводства. Од 1815. у саставу је Конгресне Пољске, која је била у персоналној унији са Руском Империјом. Развоју Лођа велики допринос дало је 1850. укидање царинских баријера са Руском Империјом.[3] Град је брзо постао други град по величини у Конгресној Пољској. Најинтензивнији период индустријскога развоја десио се 1870–1890. Већина индустријалаца била је јеврејског порекла.[4] Јевреји су 1897. чинили 31% становништва Лођа. Лођ је постао и центар јакога социјалистичкога покрета, тако да је штрајк 1892. парализирао већину индустријских погона. Био је поприште руско-немачких борби 1914. Након Првога светскога рата уследио је период стагнације због Царинског рата са Немачком, Велике депресије и Октобарске револуције, која је Лођ лишила великога источнога тржишта. У граду је током 1931 било 52% Пољака, 33% Јевреја и 14% Немаца.[5]

Нацистичка Немачка је окупирала град на почетку Другог светског рата. За време рата град је био припојен Немачкој. У њему су нацисти образовали Лођски гето за Јевреје. Данас је важна раскрсница путева.[6]

Демографија
1946.1995.2000.2005.2010.2012.
496.929823.215793.217767.628737.098718.960

Тржиште рада у Пољској није само подложно сезонским променама, већ је и територијално разнолико. Један од индикатора који показује да се шансе за проналажење посла веома разликују у различитим деловима земље је стопа незапослености. Овај индикатор узима у обзир само оне незапослене који су се пријавили бироу за запошљавање, тако да не одражава у потпуности размере незапослености - многи људи траже посао сами, без пријаве на бироу за запошљавање. Међутим, стопа незапослености је један од индикатора који нам омогућавају да проценимо стање на локалном тржишту рада и да ли је правац предузетих иницијатива – нпр. професионална активација становника – исправан.[7]

Међутим, постоје и јасне разлике унутар лошког региона. Најнижи ниво незапослености забележен је, на пример, у округу Рава - 2,9%, а највиши у округу Кутно - 7,9%. Поређења ради, вреди додати да је у јулу 2024. стопа незапослености израчуната за Пољску износила 5,0%.

Послове у Лођу стварају, између осталог, бројни индустријски погони и услужна предузећа.

У јулу 2024. године у Лођу (подрегија величине округа) пословало је чак 105.180 субјеката националне привреде (извор: РЕГОН), укључујући чак 24 са најмање хиљаду људи и још 85 са особљем од 250-999 запослених. . Скоро свака десета од свих пословних јединица у Лођу је индустријски погон, а свака пета - трговачко предузеће или сервис за поправку возила. Постоје и бројни субјекти који обављају стручну, научну и техничку делатност, као и грађевинска предузећа.[1]

Пре 1990. године, економија Лођа је у великој мери ослањала на текстилну индустрију, која се развила у граду у деветнаестом веку захваљујући обиљу река које се користе за напајање млинова за пуњење, постројења за избељивање и других машина.[8]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 54. ISBN 86-331-2116-6.
  2. ^ „Lođ”. Приступљено 29. 1. 2021.
  3. ^ „Lodz city authorities decide to sell airport”. Приступљено 29. 1. 2021.
  4. ^ „Łódź: A City Built on Peaceful Co-Existence”. Приступљено 29. 1. 2021.
  5. ^ „City of Lodz”. Приступљено 29. 1. 2021.
  6. ^ „Łódź”. Приступљено 29. 1. 2021.
  7. ^ „Rynek pracy: Łódź – charakterystyka”. Portal Praca.pl (на језику: пољски). Приступљено 2024-10-08.
  8. ^ Kobojek, Elżbieta (2017). „A Small River Within the Urban Space: the Evolution of the Relationship Using the Example of Łódź” (PDF). Space-Society-Economy. 19 (19): 7—20. ISSN 1733-3180. doi:10.18778/1733-3180.19.01Слободан приступ. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 7. 2018. г. Приступљено 13. 7. 2018. (p. 10).