Министар спољних послова
28. октобар 2020. — 26. октобар 2022.
Избори	21. јун 2020.
Председник	Александар Вучић
Влада	Ане Брнабић
Претходник	Ивица Дачић
Наследник	Ивица Дачић

Генерални секретар председника Републике Србије
31. мај 2017 — 28. октобар 2020.
Претходник	Недељко Тењовић
Наследник	Сузана Пауновић

Министар правде
27. јул 2012. — 11. август 2016.
Избори	6. мај 2012.
Председник владе	Ивица Дачић Александар Вучић
Претходник	Снежана Маловић
Наследник	Нела Кубуровић Кисић

Никола Селаковић (Титово Ужице, 30. април 1983) српски је политичар и правник. Селаковић је министар културе у Влади Републике Србије. Био је министар за рад и запошљавање, министар правде и државне управе, генерални секретар председника Републике Србије и министар спољних послова. Члан је Председништва Српске напредне странке.

Рођен је 30. априла 1983. године у Титовом Ужицу. Завршио је Шесту београдску гимназију, потом основне и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду. Од 2009. године је био запослен као сарадник у настави на Катедри за правну историју и држао је наставу на предметима Упоредна правна традиција, Српска правна историја и Реторика. Докторске студије је уписао 2010. године на Правном факултету Универзитета у Београду и исте године је изабран у звање асистента.

Током студија, поред академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007). Такође, био је члан тима на међународном такмичењу из области Међународног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти“.

Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012, био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић“. Од 2010. године председник је Института „Oratoria“ — Центар за реторику. Такође, од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права „Forum Romanum“ Правног факултета.

Од 2005. до 2009. године био је ангажован у Ректорату Универзитета у Београду, као особа одговорна за организацију свих важнијих дешавања.

Селаковић је у период од 2001. до 2008. године био члан Српске радикалне странке. У политички живот се активно укључио 2008. године, када је приликом оснивања Српске напредне странке (СНС) постао њен члан. У странци је обављао дужности члана Главног и Извршног одбора, као председника је Правног савета, а у септембру 2012. године изабран је за члана Председништва СНС.

Народна скупштина Републике Србије га је 27. јула 2012. године изабрала за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије. Истовремено, постао је члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Обављао је функцију генералног секретара председника Републике од 2016. до 2020.^[1]^[2]

Дужност министра спољних послова Републике Србије обављао је у периоду од 2020. до 2022. године.^[3]

Противи се увођењу санкција Руској Федерацији.^[4]

Почетком марта 2025. Селаковића је физичко и вербално напао политички неистомишљеник.^[5]^[6]

Говори енглески и активно се служи француским и италијанским језиком. Ожењен је Милицом са којом има Лазара, Василија и Љубицу.^[3]

Орден преподобног Прохора Пчињског (Епархија врањска)^[7]
Почасни грађанин Трстеника^[8]

Влада Републике Србије

^ „"Borba" za novu fotelju: Nikola Selaković najozbiljniji kandidat za predsednika Skupštine”. 021. 2024.
^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Selaković: Čast i odgovornost biti generalni sekretar”. Rádio-televízia Vojvodiny (на језику: словачки). Приступљено 2024-03-20.
^ ^а ^б srbija.gov.rs. „Никола Селаковић”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20.
^ d.o.o, cubes. „Nikola Selaković: Ministar kulture sa kokardom u srcu - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2025-01-24.
^ „Napadnut ministar Nikola Selaković”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-03-09.
^ Tanjug (2025-03-10). „Osumnjičeni za napad na Selakovića priznao krivicu, sklopio sporazum sa tužilaštvom”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-03-10.
^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Литургија СПЦ и МПЦ у Прохору Пчињском поводом Илиндана, Пендаровски положио венац”. www.rts.rs. Приступљено 2. 8. 2022.
^ „НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ТРСТЕНИКА: Помогао да се исправи историјска неправда”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2022.

Политичке функције
Снежана Маловић	Министар правде 2012–2016	Нела Кубуровић
Ивица Дачић	Министар спољних послова 2020–2022	Ивица Дачић
Дарија Кисић	Министар за рад и запошљавање борачка и социјална питања 2022–2024	Немања Старовић
Маја Гојковић	Министар културе Републике Србије 2024 — данас	Тренутно
Функције у државним институцијама
Недељко Тењовић	Генерални секретар председника Републике Србије 2017 — 2020	Сузана Пауновић