Општина Усора — Википедија
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Усора.
Усора | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Ентитет | ![]() |
Кантон | ![]() |
Сједиште | Омањска |
Становништво | |
— | 6.879 (2012)[1] |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 49,8 km2 |
![]() | |
Остали подаци | |
Начелник општине | Звонимир Анђелић (ХДЗ БиХ) () |
Позивни број | (+387) 32 |
Веб-сајт | www.usora.com |
Усора је општина у Босни и Херцеговини, између Добоја и Тешња, издвојена као засебна општина у току рата у Босни и Херцеговини. Пре рата у Усори је живело око 8.500 особа. У рату су се многи људи са тога подручја иселили, углавном у западну Европу, Хрватску и Америку. Седиште општине је у насељу Омањска.
Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора. Био је настањен још у палеолиту (старије камено доба). Име Усора спомиње се први пут године 1225, у писму папе Хонорија III угарском краљу Андрији II. Простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.
- ^ „Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 12. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2013.