Папа Сикст V — Википедија

С Википедије, слободне енциклопедије

Сикст V
Папа Сикст V
Лични подаци
Датум рођења	13. децембар 1521.
Место рођења	Гротамаре, Папска држава
Датум смрти	27. август 1590. (68 год.)
Место смрти	Рим, Папска држава
Папа
Претходник	Папа Гргур XIII
Наследник	Папа Урбан VII

Папа Сикст V (лат. Sixtus V; Гротамаре, 13. децембар 1521 — Рим, 27. август 1590) био је римски папа.

Рођен је као Срећко Перић (Феличе Перети итал. Felice Peretti), једини римски папа српског порекла, изабран је 24. априла 1585, по смрти папе Гргура XIII. Био је пореклом из Боке, из села Крушевице у Боки Которској. Потписивао се са Перети, што на италијанском значи Крушкар. Према Хроници Андрије Змајевића, његов отац, Пјеро Ђентиле, потиче из Которског залива, а рођен је у селу Бијелске Крушевице надомак Бијеле, у породици Шишић. Теорија да потиче од Свилановића је незаснована.^[1]

Као дете, служио је у римокатоличком манастиру у Котору, где је прешао из српског православног у римокатоличко хришћанство. Потом га је у Италију одвео један италијански фратар. Настанио се у Анкони, где се оженио Маријаном де Фронтило и добио сина Феличеа Перетија.^[2] Феличе је ступио у фрањевачки манастир Монталто кад је имао само девет година. Након студија у Ферари и Болоњи, заредио се 1547. године.

У граду Ферму је дјеловао Илирски колегијум светог Петра и Павла, као богословија (сјемениште), утемељен између 1585—1590. Оснивач је био Феличе Перети, каснији папа Сикст V. Покренуо је многе грађевинске пројекте и обнове по Ватикану.

Радио је на заустављању безакоња које је избило пред крај владавине Гргура XIII. Постигао је сарадњу суседних држава, истребио је, често с претераном окрутношћу, систем разбојништва и корупције који је достигао велике размере и терорисао целу Папску Државу. Број разбојника у Риму и око њега након смрти Гргура XIII. различито се процењује на дванаест до двадесет и седам хиљада, да би за нешто више од две године, након избора Сикста V. Папска Држава постала једна од најсигурнијих земаља Европе. Истог дана када је крунисан, 1. маја 1585., донео је прве мере због којих ће заслужити епитете „Страшни” и „Челични”, наређујући вешање разбојника по кратком поступку. У мање од годину дана решио је проблем и финансија, створивши банкарски систем, те је успео да сакупи у благајну четири милиона златних шкуди. Такве мере биле су само почетак. Сиксто V. показао је свој прави гениј у реорганизацији Кардиналског збора, Курије и у утврђивању правила за односе између појединих цркава с Римском црквом. Основао је прву владу у Цркви подељивши одговорност на петнаест конгрегација, од којих је свако имало тачно одређене компетенције, и ставивши им на чело кардинале. Њихов број ограничио је на 70, број који ће остати непромењен све до Јована XXIII. (1958. – 1963.) и Павла VI. (1963. – 1978.). Наложио је свим бискупима да сваке пет године, према календару који је одредила Курија, предузму путовање ad limina Apostolorum како би директно обавестили папу о стању у својој бискупији, и та одлука је још на снази. Био је познат као државник великог ауторитета и врло упоран. Посветио се одбрани вере, обнови Цркве и повећању угледа Свете Столице и Папске Државе. Године 1588. екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I из католичке Цркве.

Важно је као особа која је направила важне захвате у Римској цркви и у урбаној надграђи и подграђи града Рима. Граду Риму дао је поново изгради и обнови римско градско средиште тиме што је отворио шест нових главних градских улица, и ништа мање важно, обновио водоводну мрежу. Осим инфраструктурних и супраструктурних захвата, радио је на јавном реду и миру, где је предузео радикалне мере којима се борио против разбојника и криминалаца. Борио се и против моралног лексизма и раскалашности. Зграде које је дао изградити, довршити, уредити и обновити су:

• Гробница папе Сикста V.

• Купола базилике Св. Петра (довршена)

• Трг св. Петра (уређење) с обелиском

• Латеранска базилика

• Палата Квиринал

• Мноштво других грађевина

• Мноштво историјских обележја која су данас украс Рима

• Хрватска национална црква Св. Јеронима (и каптол покрај ње)

• Обновио је око 120 цркава

• Утемљио је Ватиканску штампарију

• Рим је хтео учинити „метрополом света“. Лично је радио на издању Вулгате. Исту је прогласио службеном католичком Библијом 1590. године.

• Списак папа

• Србин био на челу католичке цркве („Вечерње новости“, 1. март 2015)