sr.wikipedia.org

Ростов Велики — Википедија

С Википедије, слободне енциклопедије

Ростов Велики

рус. Росто́в Вели́кий

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи
ОбластЈарославска област
Основан862.
Статус града1777.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.31.792
Географске карактеристике
Координате57° 11′ 00″ С; 39° 25′ 00″ И / 57.183333° С; 39.416667° И
Временска зонаUTC+4
Апс. висина100 m
Површина32,0[1] km2

Ростов Велики на карти Русије

Ростов Велики

Ростов Велики

Ростов Велики на карти Русије

Остали подаци
Поштански број152150, 152151, 152153, 152155, 152159
Позивни број48536
ОКАТО код78410
Веб-сајт
www.admrostov.ru

Ростов (рус. Росто́в, стнорд. Rostofa) је један од најстаријих градова у Русији и важно туристичко средиште у тзв. Златном кругу. Налази се на обалама језера Нера у Јарославској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31.792 становника.

Иако је службено име града Ростов, како би га разликовали од Ростова на Дону, у Русији је познат као Ростов Велики (рус. Росто́в Вели́кий). Ростов Јарославски (рус. Росто́в-Яросла́вский) је службено име за његову жељезничку станицу, јер се налази у истоименој области, но сам град се ријетко када тако назива.

Ростовски кремљ у љето 1911.

Ростов се први пута спомиње 862. године као важно насеље. До 13. века постаје главни град једне од најпроминентнијих руских кнежевина. 1474. године је постао дијелом Московске кнежевине. Иако је изгубио независност, Ростов је и даље био важно црквено средиште. Већ од 988. године био је сједиште једне од првих руских епископија.

У 14. веку, ростовски епископи су постали архиепископи, а концем 16. века и митрополити. Митрополит Јона Сисојевич (око 1607—1690) је заслужан за градњу главне ростовске знаменитости — кремља. Град су разарали Монголи у 13. и 14. веку те Пољаци 1608. Седиште митрополије је из Ростова премјештено у Јарослав крајем 18. века.

Осим по богатој историји, Ростов је познат и по производњи стакленог емајла.

Средишњи трг у Ростову заузима велика катедрала Маријина Узнесења. Не зна се када је подигнута садашња зграда, али се претпоставља да је подигнута половином 16. века. Доњи дијелови катедралних зидова датирају из 12. века. Звоник је већим дијелом изграђен у 17. веку. Његова звона су међу највећима, а свако од њих има своје име. Највеће звоно по имену Сисој изливено 1688. године тежи 32 тоне.

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 31.792 становника, 2349 (7,38%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
29.80829.23030.81531.53835.707[2]34.141[3]31.792
  1. ^ „РОССТАТ Территориальный орган Федеральной службы государственной статистики по Ярославской области Ярославская область в цифрах 2012. Краткий статистический сборник. г.Ярославль 2012 год”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2014.
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.