Топлота испаравања — Википедија
С Википедије, слободне енциклопедије
.png)
Топлота испаравања је количина енергије која је потребна за испаравање јединице масе дате супстанце. У СИ систему јединица за топлоту испаравања је J/kg.
Често се мјери на нормалној тачки кључања неке супстанце, и зависна је од температуре. Константна топлота испаравања се може претпоставити за мале разлике температуре и температуре знатно испод критичне тачке. Топлота испаравања се смањује са повећањем температуре и потпуно нестаје при критичној температури за одређену супстанцу.
У доњој табели се може наћи да је за испаравање једног килограма воде потребно 2,27 MJ (2 270 000 J) топлотне енергије. Вода је већ раније доведена на температуру од 100°C. Специфична топлота за загријавање једног килограма воде за један степен Келвина при температури мањој од 100°C је различита од топлоте испаравања, и износи 4186 J.
Процена енталпије испаравања раствора електролита може се једноставно извршити коришћењем једначина базираних на хемијским термодинамичким моделима, као што су Питзеров модел[1] или TCPC модел.[2]
Испаравање метала је кључни корак у синтези металне паре, који искориштава повећану реактивност атома метала или малих честица у односу на основне елементе.
Енталпије испаравања уобичајених супстанци, мерено на њиховим одговарајућим стандардним тачкама кључања:
| Једињење | Тачка кључања при нормалном притиску | Топлота испаравања (J mol−1) |
Топлота испаравања (J g−1) |
|---|---|---|---|
| Ацетон | 329 K, 56°C, 133°F | 31300 | 538,9 |
| Алуминијум | 2792 K, 2519°C, 4566°F | 294000 | 10500 |
| Амонијак | 240 K, −33.34°C, −28°F | 23350 | 1371 |
| Бутан | 272–274 K, −1°C, 30–34°F | 21000 | 320 |
| Диетил етар | 307,8 K, 34,6°C, 94,3°F | 26170 | 353,1 |
| Етанол | 352 K, 78,37°C, 173°F | 38600 | 841 |
| Гвожђе | 3134 K, 2862°C, 5182°F | 340000 | 6090 |
| Изопропил алкохол | 356 K, 82,6°C, 181°F | 44000 | 732,2 |
| Метан | 112 K, −161°C, −259°F | 8170 | 480,6 |
| Метанол | 338 K, 64,7°C, 148°F | 35200[3] | 1104 |
| Пропан | 231 K, -42°C, −44°F | 15700 | 356 |
| Фосфин | 185 K, −87,7°C, −126°F | 14600 | 429,4 |
| Вода | 373,15 K, 100°C, 212°F | 40660 | 2257 |
- ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (20. 5. 2009). „Estimation of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, and Vaporization Enthalpies of Electrolyte Solutions”. Industrial & Engineering Chemistry Research. 48 (10): 5123. doi:10.1021/ie900434h.
- ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (2009). „Calculations of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, Vapor Pressure and Enthalpies of Vaporization of Electrolyte Solutions by a Modified Three-Characteristic Parameter Correlation Model”. Journal of Solution Chemistry. 38 (9): 1097—1117. ISSN 0095-9782. doi:10.1007/s10953-009-9433-0.
- ^ NIST
- Gmelin, Leopold (1985). Gmelin-Handbuch der anorganischen Chemie / 08 a (8., völlig neu bearb. Aufl. изд.). Berlin [u.a.]: Springer. стр. 116—117. ISBN 978-3-540-93516-2.
- Young, Hugh D.; Francis W. Sears, Mark W. Zemansky (1982). University physics (6th изд.). Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-07199-3.
