Француска Полинезија — Википедија
С Википедије, слободне енциклопедије
| Француска Полинезија Porinetia Farani | |
|---|---|
Грб | |
Крилатица: Tahiti Nui Mare'are'a | |
Химна: La Marseillaise | |
_(small_islands_magnified)_(Polynesia_centered).svg) | |
| Главни град | Папете |
| Највећи град | Фааа |
| Службени језик | тахићански, француски |
| Владавина | |
| Облик државе | француске прекоморске територије |
| — Шеф државе | Емануел Макрон |
| — Председник скупштине | Оскар Темару |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 4.167 km² km2 (180) |
| — вода (%) | 12 |
| Становништво | |
| — 2012.[1] | 268.270 (183) |
| — густина | 63 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc) |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC -10, -9:30, -9 |
| Интернет домен | .pf |
| Позивни број | +689 |
Француска Полинезија (фр. Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тах. Porinetia Farani) је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.
Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.
У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.
Француска Полинезија се састоји из 128 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:
Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².
Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.
43,1% становника је млађе од 20 година.
| 1907 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1941 | 1946 | 1951 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 30,600 | 31,900 | 31,600 | 35,900 | 40,400 | 44,000 | 51,200 | 58,200 | 63,300 |
| 1956 | 1962 | 1971 | 1977 | 1983 | 1988 | 1996 | 2002 | 2007 |
| 76,323 | 84,551 | 119,168 | 137,382 | 166,753 | 188,814 | 219,521 | 245,516 | 259,596 |
| Званични подаци пописа.[2][3] |
У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.
Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.
Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.
Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.
Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.
У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).
Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је у насељу Атуона на острву Хива Оа у саставу Острва Маркиз.
- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014)
- ^ „2002 census”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2009. г. Приступљено 08. 10. 2016.
- ^ Censuses from 1907 to 1962 in Population, 1972, #4-5, pp. 705-706, published by INED