Шаховски турнир у Бечу — Википедија
С Википедије, слободне енциклопедије

Рангирање турнира је базирано на основу рејтинга играча који учествују и који су међу првих 10 у свету. У Бечу 1882. и Линаресу 1992. учествовало је свих десет најбољих на свету, у Цириху/Нојхаузену првих девет, итд.
Одржана је те године светска изложба која је имала за циљ да прикаже нови Беч. Огромне грађевине су монтиране у Пратеру и отварање је било 1. маја. Нажалост, колера је харала градом од јула до септембра. Многи гости су посетили изложбу тек у октобру и новрембру. За време епидемије шаховски турнир се играо у просторијама бечког шаховског клуба и трајао од 21. јула до 29. августа 1873.

№ | Велемајстор | Држава | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | Поени | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Џозеф Хенри Блекбурн | ![]() |
![]() |
2½ | 2 | ½ | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2½ | 2 | 21½ | |
2. | Вилхелм Штајниц | ![]() |
½ | ![]() |
2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 20½ | |
3. | Адолф Андерсен | ![]() |
1 | 1 | ![]() |
2 | 2 | 2 | 2 | 1½ | 2 | 2 | 2 | 2½ | 19 | |
4. | Семјуел Розентал | ![]() |
2½ | 0 | 1 | ![]() |
1½ | 0 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 17 | |
5. | Луис Паулсен | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1½ | ![]() |
2 | 1½ | 2 | 2½ | 1½ | 2 | 2 | 16 | |
6. | Хенри Едвард Бирд | ![]() |
0 | 0 | 1 | 2 | 0 | ![]() |
1½ | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 14½ | |
7. | Јозеф Херал | ![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | 1½ | 1½ | ![]() |
1½ | 1½ | 1½ | 1½ | 1 | 12 | |
8. | Максимилијан Флајсиг | ![]() |
1 | 1 | 1½ | 0 | 0 | 0 | 1½ | ![]() |
2 | 1½ | 1 | 2 | 11½ | |
9. | Филип Мајтнер | ![]() |
0 | 1 | 1 | 0 | ½ | 0 | 1½ | 1 | ![]() |
2½ | 2 | 2 | 11½ | |
10. | Адолф Шварц | ![]() |
1 | 0 | 1 | 0 | 1½ | 0 | 1½ | 1½ | ½ | ![]() |
1½ | 2 | 10½ | |
11. | Оскар Гелфус | ![]() |
½ | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1½ | 2 | 1 | 1½ | ![]() |
2½ | 10 | |
12. | Карл Пичер | ![]() |
1 | 0 | ½ | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 | 1 | ½ | ![]() |
5 |
Крем шаховског света се сјатио на турнир да тестира енергију старог фаворита, Вилхелма Штајница. Свих десет играча рангираних у првих 10 су дошли на турнир. Учешће је узело 18 шахиста. Џејмс Масон и Џорџ Мекензи су дошли из САД, Симон Винавер и Михаил Чигорин из Русије да учествују у најрепрезентативнијем турнир до тада. Кајзер Франц Јозеф (1830-1916) је победнику додељивао 2000 аустријских круна.
Турнир се одиграо од 10. маја до 24. јуна 1882. Партије су почињале у 10 пре подне и трајале су до 24 часа. Играчи су били у обавези да одиграју 15 потеза за један сат игре. Пауза се правила после 4 сата игре, а затим настављала не више од 2 сата. Уколико се партија није завршила до поноћи, прекидала се. Морало је да се одигра минимум 90 потеза за дан!
Штајниц није играо озбиљније партије од када је потукао Хенрија Блекбума (+ 7) у мечу 1876, али је очекивао да је у доброј форми.
После прве рунде повео је Мекензи са пола поена предности испред Винавера и поен предности у односу на Штајница. Ипак су Штајниц и Винавер до краја турнира успели да га претекну и да заврше са по 24 поене, један више од трећепласираног. После две додатне партије је резултат био 1:1 а победник је постао Штајниц.
Штајницов стил игре је био тајновит. Каспаров је записао: „Он је био заиста претеривао на нејасним принципима. Када анализирате његове партије имате утисак да су то потуно различити играчи. Штајниц је био потпуни фајтер. Понекад је нападао у ризичном гамбиту, а други пут би се бранио повлачењем својих фигура, где је показивао своју снагу у одличној позиционој игри.

№ | Велемајстор | Држава | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | Поени | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Вилхелм Штајниц | ![]() |
![]() |
1½ | 1 | ½ | 1½ | 1 | 1 | 2 | 1 | 1½ | 1 | 1 | 2 | 2 | 2 | 1 | 2 | 2 | 24,0 | |
2 | Симон Винавер | ![]() |
½ | ![]() |
0 | 1½ | ½ | 1 | 2 | 1 | 1 | 1½ | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 2 | 1 | 24,0 | |
3 | Џејмс Масон | ![]() |
1 | 2 | ![]() |
½ | 1½ | 1 | 1 | 2 | 2 | 1 | 1 | 2 | 1½ | 1½ | ½ | 2 | 1 | 1½ | 23,0 | |
4 | Јохан Херман Цукерторт | ![]() |
1½ | ½ | 1½ | ![]() |
1 | ½ | ½ | 2 | 2 | 0 | 2 | 1 | 1 | 2 | 2 | 2 | 2 | 1 | 22,5 | |
5 | Џорџ Хенри Мекензи | ![]() |
½ | 1½ | ½ | 1 | ![]() |
1 | 1½ | 1½ | ½ | 2 | 2 | 1 | 1 | 2 | 1 | 1½ | 2 | 2 | 22,5 | |
6 | Џозе Хенри Блекбурн | ![]() |
1 | 1 | 1 | 1½ | 1 | ![]() |
1 | ½ | 1 | 1 | 1 | 2 | 1½ | 2 | 1 | 2 | 1 | 2 | 21,5 | |
7 | Бертолд Инглиш | ![]() |
1 | 0 | 1 | 1½ | ½ | 1 | ![]() |
2 | ½ | 1 | 1 | ½ | 1 | 1 | 2 | 2 | 2 | 1½ | 19,5 | |
8 | Луис Паулсен | ![]() |
0 | 1 | 0 | 0 | ½ | 1½ | 0 | ![]() |
1 | 1½ | 1½ | 2 | 1½ | 1½ | 1½ | 2 | 1½ | 1½ | 18,5 | |
9 | Александар Витек | ![]() |
1 | 1 | 0 | 0 | 1½ | 1 | 1½ | 1 | ![]() |
½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1½ | 1½ | 1½ | 2 | 18,0 | |
10 | Микса Вајс | ![]() |
½ | ½ | 1 | 2 | 0 | 1 | 1 | ½ | 1½ | ![]() |
½ | 2 | ½ | ½ | 1 | 0 | 2 | 2 | 16,5 | |
11 | Винценц Хруби | ![]() |
1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 | ½ | 1 | 1½ | ![]() |
1 | 1 | 2 | 1 | 1 | 1 | 2 | 16,0 | |
12 | Михаил Чигорин | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 1½ | 0 | 1 | 0 | 1 | ![]() |
2 | 0 | 2 | 1½ | 1 | 1 | 14,0 | |
13 | Адолф Шварц | ![]() |
0 | 0 | ½ | 1 | 1 | ½ | 1 | ½ | 1 | 1½ | 1 | 0 | ![]() |
½ | 2 | ½ | 1 | 2 | 14,0 | |
14 | Филип Мајтнер | ![]() |
0 | 0 | ½ | 0 | 0 | 0 | 1 | ½ | 1 | 1½ | 0 | 2 | 1½ | ![]() |
1 | 1 | 1 | 2 | 13,0 | |
15 | Хенри Едвард Бирд | ![]() |
0 | 0 | 1½ | 0 | 1 | 1 | 0 | ½ | ½ | 1 | 1 | 0 | 0 | 1 | ![]() |
2 | 1½ | 1 | 12,0 | |
16 | Престон Вор | ![]() |
1 | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | 0 | 0 | ½ | 2 | 1 | ½ | 1½ | 1 | 0 | ![]() |
1 | 2 | 11,0 | |
17 | Јозеф Ноа | ![]() |
0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 0 | ½ | ½ | 0 | 1 | 1 | 1 | 1 | ½ | 1 | ![]() |
½ | 9,0 | |
18 | Бернард Флајсиг | ![]() |
0 | 1 | ½ | 1 | 0 | 0 | ½ | ½ | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1½ | ![]() |
7,0 |
Винавер је био трговац и имао је врло мало времена за шах. Његова снага је била у томе што је стрпљиво чекао грешку свог противника и показивао свој тактички таленат у реализовању предности. Овај турнир је био његов последњи успех у шаховској каријери.[1]
ГОДИНА | ПОБЕДНИК | Место на које је турнир рангиран
у шаховској историји |
1898. | Зигберт Тараш[2] | 41. |

Био је то један од најјачих турнира у шаховској историји. Учешће је узело 20 велемајстора. Играло се од 1. јуна до 25. јула 1898. Неколико учесника је отпутовало у Келн на шаховски конгрес који се одржавао у августу. Било је то бурно лето за шах. Светски шампион Ласкер је одбио да учествује на турниру јер је број играча био већи од 16. Турнир је организован у славу педесетогодишњице доласка на трон Аустроугарске, Кајзера Франца Јозефа. Меч се одигравао у Бечком шаховском клубу. Мечеви су почињали у 10 пре подне. Временско ограничење је било 30 потеза за два сата игре. У 14 часова су се партије одлагале. Анализа одложених партија није била дозвољена. На крају турнира прво место су делили Тараш и Пилсбури са по 27 ½ бода. У четири додатне партије победио је Зигберт Тараш са 2 ½ : 1 ½. Иза њих су се пласирали: Јановски, Штајниц, Шлехтер и Чигорин. Тараш је добио награду од 6000 круна највећу награду која је до тада додељена.
ГОДИНА | ПОБЕДНИК | Место на које је турнир рангиран
у шаховској историји |
1903. | Михаил Чигорин[3] | |
1908. | Геза Мароци[4], | 94. |
1922. | Акиба Рубинштајн[7] | 90. |
- ^ Alexander Sellman. 1882. Games of the Vienna tournament of 1882: A selection of the best and most brilliant games. Torsch Bros.
- ^ „Партије Тараша из 1898.”. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Партије Чигорина из 1903.”. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Партије Мароција из 1908.”. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Партије Дураса из 1908.”. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Партије Шлехтера из 1908.”. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Партије Рубинштајна из 1908.”. Приступљено 30. 4. 2013.