sr.wikipedia.org

1848 — Википедија

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1820-е 1830-е 1840-е 1850-е 1860-е
Године:	1845 1846 1847 1848 1849 1850 1851
1848 на Викимедијиној остави.

1848. је била преступна година.

1. јануар — Владимир Јакшић, професор београдског Лицеја, започео прва инструментална метеоролошка мерења и осматрања у Београду и Србији, која су непрекидно трајала пуне 52 године, све до Јакшићеве смрти у 1899. години (1848—1899)
12. јануар — У Палерму је почео устанак против бурбонског Краљевства Две Сицилије.
24. јануар — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до Калифорнијске златне грознице.

21. фебруар — Карл Маркс и Фридрих Енгелс су објавили Комунистички манифест.

13. март — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку.
15. март — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.
22. март — Побуњена Венеција је прогласила независност од Аустрије и на кратко обновило Млетачку републику.

13. мај — У Сремским Карловцима почело заседање Мајске скупштине на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.

2. јун — У Прагу је почело заседање Првог свесловенског конгреса.
11. јун — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.
29. јун — Петровска скупштина у Крагујевцу (1848)

23. јул — 25. јул – Битка код Кустоце (1848)

12. септембар — Швајцарска је усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.

31. октобар — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
31. октобар — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.

7. новембар — На председничким изборима у САД, Закари Тејлор је изабран за председника, победивши кандидата Демократске странке, Луиса Кеса.

2. децембар — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I.

6. јануар — Христо Ботев, бугарски револуционар
27. јануар — Хејхачиро Того, јапански адмирал

16. фебруар — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. (†1917).

19. март — Вајат Ерп, амерички револвераш
24. март — Јован Атанацковић, српски генерал

27. април — Ото I Баварски, баварски краљ.

25. мај — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба

1. септембар — Аугуст Форел, швајцарски лекар. (†1931)

9. јануар — Каролина Хершел, британски астроном. (*1750).

23. фебруар — Џон Квинси Адамс, амерички председник

24. септембар — Бранвел Бронте, енглески књижевник. (* 1817)

26. децембар — Џорџ Стивенсон, енглески проналазач