2004 — Википедија

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1980-е 1990-е 2000-е 2010-е 2020-е
Године:	2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007
2004 на Викимедијиној остави.

2004. је била преступна година.

• 4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
• 4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.

• 3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
• 4. март — У пожару је горео манастир Хиландар.
• 4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
• 11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
• 17. март — На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрому, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.
• 26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
• 29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.

• 4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
• 15. април — Основан је Фолклорни ансамбл „Рожаје”.
• 20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира.

• 1. мај — Проширење Европске уније у чланство примљено 10 нових држава: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Чешка.
• 2. мај — Првооптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића, Милорад Улемек Легија, предао се полицији у Београду.
• 31. мај — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет.

• 27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.

• 11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.

• 31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића.

• 1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
• 3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
• 19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.
• 23. септембар — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана изазвао велике поплаве и бујице блата.

• 3. октобар — Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
• 5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер. [1]
• 6. октобар — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.

• 2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.
• 22. новембар — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.

• 14. децембар — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
• 19. децембар — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
• 26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004.

• Википедија:Непознат датум — Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.

• 2. јануар — Адриана Вилагош, српска атлетичарка (бацање копља)^[1]
• 4. јануар — Виктор Вембанјама, француски кошаркаш^[2]
• 9. јануар — Стефан Лековић, српски фудбалер^[3]
• 22. јануар — Марко Лазетић, српски фудбалер^[4]
• 31. јануар — Самед Баждар, српски фудбалер^[5]

• 19. фебруар — Мили Боби Браун, британска глумица^[6]
• 23. фебруар — Никола Ђуришић, српски кошаркаш^[7]

• 13. март — Кори Гоф, америчка тенисерка^[8]

• 14. јул — Виктор Радојевић, српски фудбалер^[9]

• 5. август — Гави, шпански фудбалер^[10]
• 17. август — Огњен Мимовић, српски фудбалер^[11]

• 3. октобар — Ноа Шнап, канадско-амерички глумац^[12]

• 10. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница^[13]
• 13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913)
• 23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920)
• 26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923)^[14]

• 14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970)
• 26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956)

• 28. март — Петер Устинов, британски глумац. (*1921)^[15]

• 1. мај — Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928)^[16]
• 29. мај — Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935)

• 2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929)
• 5. јун — Роналд Реган, 40. председник САД. (*1911)^[17]
• 29. јун — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936)

• 1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924)^[18]
• 3. јул — Андријан Николајев, совјетски космонаут. (*1929)^[19]
• 28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916)^[20]

• 29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907)

• 12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934)

• 8. октобар — Жак Дерида, француски филозоф. (*1930)^[21]
• 10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952)^[22]

• 2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957)^[23]
• 11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929)^[24]

• 8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966)
• 19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922)
• 23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921)^[25]
• 31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921)^[26]

• Физика — Давид Грос, Давид Полицер и Френк Вилчек
• Хемија — Ерон Сиченовер, Аврам Хершко и Ервин Рос
• Медицина — Пичард Аксел и Линда Б. Бук
• Књижевност — Елфриде Јелинек
• Мир — Вангари Мута Матхај
• Економија — Фин Е. Кидленд и Едвард Ц. Прескот

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума