Usvojen plan za metro

Skupštinski aplauz na Mitrovdan. U novembru 2006. u republičkoj skupštini aplaudiralo se zbog proglašenja novog Ustava, a 15 godina kasnije na isti dan čuo se aplauz vladajuće većine u Skupštini grada zbog izglasavanja Plana generalne regulacije šinskih sistema, kolokvijalno poznatijeg kao plana za metro. U sali za sednice u skupštinskom zdanju u Kralja Milana 14, posle tročasovne rasprave, za ovaj plan, kojim je razrađena prva faza prve linije metroa, bila su 62 odbornika vladajućih stranaka, a protiv – dva. Naizgled zanemarljiv broj oponenata ovog plana, ali samo na prvi pogled jer ono što je prethodilo donošenju ovog dokumenata nikako nije bilo saglasje.

Da će biti burno, moglo se naslutiti i uoči zasedanja. Ispred parlamenta kritike na račun plana za metro i ceo aktuelni projekat prvi su izneli predstavnici dela opozicije. Radmila Vasić, predsednik gradske organizacije Dveri, upozorila je da plan ne treba da se usvoji jer će trase ići kroz delove grada koji nisu izgrađeni, ali i zbog toga što je cilj izgradnje metroa povećanje tržišne cene zemljišta na Makišu, a ne smanjenje saobraćajnih gužvi.

Po tradiciji, uoči sednice novinarima su se obratili i predstavnici Stranke slobode i pravde i Narodne stranke Vuka Jeremića.

Mila Popović, predsednica gradskog odbora SSP-a, ukazala je da se ovim planom „odobrava najveća pljačka u istoriji Beograda” i da su ovaj projekat krojili političari, za razliku od onog iz 2012.

– Ovaj projekat koštaće minimum tri puta više od prethodnog. Ovo je najštetniji projekta ikada, neće rešiti saobraćajne probleme – naglasila je Popovićev i podsetila da su projekat za metro iz 2012. izglasali odbornici i vlasti i opozicije i da, kako je dodala, SNS nije došao na vlast, danas bi Beograđani uveliko imali prvu liniju.

– Projekat metroa iz 2012. išao je kroz gusto naseljena područja, a ovaj naprednjački zaobilazi glavnu autobusku i železničku stanicu, linije se ne spajaju u centru kako je to svuda u svetu, nego na Savskom trgu  – ocenila je Popovićeva, dodajući da jedina gora stvar od Beograda bez metroa Beograd sa „ovako štetnim, besmislenim i preskupim metroom”.

Marina Lipovac Tanasković, predsednica odborničke grupe Narodne stranke, podsetila je da je, kada je usvajan prethodni plan za metro, organizovana stručna komisija, da su rađeni planovi, studije, elaborati i da je sve bilo spremno da se krene s realizacijom metroa, ali da je sadašnja vlast sve to obustavila zbog investitorskog urbanizma.

– Svi koji učestvuju u sadašnjem projektu metroa u budućnosti treba i krivično da odgovaraju – ukazala je Lipovac Tanasković.

U skupštinskoj sali bila je druga priča. Vladajuća većina uveliko je slavila, kako je u više navrata u toku rasprave naglašeno, „istorijski dan za Beograd i Srbiju”.

Plan su ponosno branili Goran Vesić, zamenik gradonačelnika i Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. On je ukazao da „nikada nešto takvo nije bilo pred gradskim parlamentarcima”.

– Branislav Jovin bio je najbliži metrou, ali ni taj projekat nije bio dovoljno sazreo, pa nije ni stigao do ovog koraka, a u međuvremenu su samo reciklirani njegovi podaci – ocenio je Stojčić, dok je Vesić naveo da je ovo je poslednji dokument neophodan za početak gradnje metroa.

– Odbornici bi trebalo da budu ponosni što su deo generacije koja će započeti realizaciju ovog projekta. A 22. novembra kreće nasipanje Makiškog polja sa 1,4 miliona kubika zemlje – podsetio je Vesić, dodajući da će u julu 2022. biti potpisan i ugovor o izgradnji prve linije metroa.

– Potrebno je oko godinu dana da se izradi „krtica”, kojom će biti kopano nešto više od 11 kilometara trase prve linije. Izgradnja druge linije će biti lakša jer ćemo imati „krticu”, a radiće se manji depo na Bežanijskoj kosi. Svaku stanicu metroa dizajniraće domaće arhitekte i već je raspisan konkurs za 16 ili 17 stanica – naveo je Vesić, dodajući da će BG voz biti proširen na 223 kilometra sa 76 stanica i sa 500 polazaka dnevno.

– Stanovnici Surčina, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Sopota i Barajeva imaće gradsku železnicu na 10 do 15 minuta „u špicu” i na 45 minuta „van špica”. Tramvajska mreža proširiće se za 42,6 kilometara i dominantni sistem prevoza 2030. biće šinski – branio je Vesić plan uoči usvajanja.

Kada je reč o trasama metroa, ukazao je da su one rezultat petogodišnjeg rada stručnjaka.

– Rađeno je merenje saobraćaja, model javnog prevoza, master plan saobraćaja, a učestvovali su Saobraćajni fakultet, Urbanistički zavod, „Ežis”, britanski WSP. Utvrđeno je da kod Sajma imamo 9.000 putnika. Bulevarom vojvode Mišića i Savskom prođe 1.200 autobusa dnevno, i to je saobraćajno najopterećeniji pravac – nizao je argumente Vesić, ali pojedine odbornike argumenti predstavnika vlasti nisu ubedili. Pre svega Zorana Vuletića i Radeta Veljanovskog iz Građanskog demokratskog foruma.

– Niko normalan ne može biti protiv metroa. Međutim, nije nam potreban ovakav, od kog nema koristi 70 do 80 odsto građana jer ide po obodu. Ovo je slična priča kao što se radilo sa Savskim amfiteatrom, koji je trebalo da se uredi svakako, ali ne ovako – zamerio je Vuletić, a onda je u vatru neočekivano pao Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, koji je Vuletića počeo da propituje šta je ranije bilo na tom prostoru.

– Što me pitate, vi ste 20 godina u vlasti, vi ste mogli da nešto uradite u pogledu toga – uzvratio je Vuletić, aludirajući na saradnju SPS-a i s ranijim vlastima.

Vuletić je naknadno predstavnike vlasti upitao zašto se za ovako bitan projekat sklapaju međudržavni sporazumi ako se zna da je, kako je rekao, SNS došao na vlast kao stranka koja se zalagala za borbu protiv korupcije.

Odbornici većine, očekivano, nisu ostali dužni. Uzvratili su da je manir sklapanja međudržavnih sporazuma nešto što je odavno praksa u svetu i što se radilo i u vreme kralja Petra. Naprednjaci su svoje političke oponente pecnuli i komentarom da su ovakvi sporazumi nešto čime se uveliko služila i vlast DS-a, to jest da je tada s Francuzima sklopljen sporazum za projektovanje prve linije, ali da „Vuletiću u stvari smeta što je sada sklopljen jedan takav sporazum s Kinom”.

– Beogradu treba metro, ali nema nikakve sumnje da oni koji su ga decenijama čekali nisu mogli da zamisle da prva linija neće preći preko Save. Naročito jer Novi Beograd sada nije spavaonica, već poslovni centar. Ovde se, pre svega, u pitanje dovodi opravdanost redosleda linija. Oni koji će živeti u naseljima čija gradnja je planirana odmah će imati metro, a oni koji ga čekaju decenijama u već naseljenim delovima grada neće – zamerio je Rade Veljanovski.

Njemu je u ime vladajuće većine odgovorio Dragoljub Petronijević, koji je počeo da nabraja delove Čukarice i Zvezdare koji su već naseljeni i gde će metro i biti prvo rađen. Ali Petronijević je u žaru, umesto „građani koji će prvi dobiti metro”, uporno ponavljao – „birači”.

Dinamika projekta za metro

2021. – novembar – nasipanje Makiškog polja
2022. – februar – ugovor o izgradnji depoa
2022. – mart – ugovor o izgradnji pristupnih saobraćajnica
2022. – jul – ugovor o izgradnji prve linije metroa
2023. – maj – izgradnja saobraćajnica
2023. – novembar – bušenje tunela
2023. – septembar – izgradnja stanica

Čaša u čast početka gradnje metroa

U toku rasprave je bilo mnogo digresija, poetskih momenata, istorijskih osvrta, nizanja epskih stihova. Pojedini odbornici su gradnju metroa, poneti trenutkom, uporedili s „lepotom sadnje stabla čiji se rast onda sa uživanjem prati iako znate da nećete doživeti sav njegov razvoj”.

Pojedini, poput odbornika i glumca Lepomira Ivkovića, nisu mogli da odole trenutku, pa su donošenje ovog akta za govornicom slavili i nizanjem stihova: „Bože dragi, čuda velikoga! Srbijo draga, čuda velikoga, donosi se plan za metro”, ispevao je stihove Ivković, sugerišući domaćinima koji slave Mitrovdan da jednu čašu podignu i u čast početka gradnje metroa.

Da li je neko digao čašu u to ime – ne zna se. Ali da su se pojedini urbanisti poput Marina Krešića iz Pokreta slobodna Srbija u ime struke na jučerašnji dan postideli plana i projekta za metro, i te kako jesu. I to, kako je rekao, naročito zbog toga što se plan za metro donosi na Svetski dan urbanizma.